Az emberben található férgek kis fehérfehérek. Szabálytalanságom szépségei

[TOP 10] EMBERI MUTÁCIÓ ✔ Ami Valóban Létezik! [LEGJOBB]

Naš je dvorac, naš je dvorac! Mada borbeno uzvikuju, mada grebu i grizu patuljci iz mada - dvorca, razbijenim ustima nevini sveci mogu ići doma! Idite do matere, do oca, koji patuljasto u pećnici baš sad vrše vršidbu patuljaste raži, mada - vino pijte iz sićušnih čaša i vratite se, ja vas čekam!

Prži im u leđa Kralj Kupina. Al gospođica Pirpir nek se ne plaši, neće se vratiti, samo u kanti za vodu hlade tumor na glavi.

Éljenek a fák! Midőn a Hűtlen elfarolt előlem is, egy dér-mátkát, kicsi nyirfát leltem a hegytetőn, és nem feketült meg vérem.

Sad će druge vrste rata biti u plavoj Božjoj crkvi: na orgulji Inagore crni heruvin svira i taman hor je gusta šuma, grom pali plamen na vrhu érvényességi igazolás enterobiosishoz, vetar odnese cvet - trubu bundeve iz usta  Kralja Kupine.

A Gospod sjajnu pljusak - košulju, na pljusak - košulju težak plašt ledenih bisera, krunu od bisera do neba visoku daruje skrušenom molitelju, Ali brzo mu se smiluje, za oproštaj mekanu dugu mu crta iznad glave, nek se i on smeje, i smeje se, presretan trči kući ispunjen sedmobojnim lažima: Razbio sam mada - vinski mada - dvorac, kao led krtičnjaka, zrnca prosa, al videh na brdu tolikog pauna, repom dotaknuo šumu ljubičasto. A gospođica Pirpir nek zna i nek se ne čudi, toga još niije bilo da otac od sina dobije ime, ime Kupina!

Ali zašto, zašto je Kupina Kralj Kupina? Jer i od kukuruznih knedli više voli kupinu. Zbog kupine Kralj Kupina i Kralj Svinja sad su već ljuti protivnici jer kako lahor platyhelminták szaporodási ciklusa diže iz obalne pare na drveće, Kralj kupina tako mekano - lako se penje na tankovitastu granu, nije zelena al je crna zastava, jer crnom kupinom  je az emberben található férgek kis fehérfehérek ta grana.

I dok kantu trbuha u tišini puni Kralj Kupina, dok sebi crna usta nacrta, crne naočale, mnoštvo sićušnih crnih ručnih satova, dok crno srce stavlja iznad srca: sa zemlje dugačak knut s karikama seče ispod njega zalistalu granu: Dole, dole ti, Kralju Kupina! Neću sići, neću sići, Kralju Svinja, dole ćeš mi noge polomiti!

Igaz, hogy a "rózsaszín lichen" -et nem kezelik.

I dok dole pobesneli Kralj Svinja bičuje drvo, krdo se razilazi, ni ovčar niije pastir, al Glavni ratnik lisicu goni, krmače - kanibali kao ružu žderu iz trave tuđu mladunčad - ali pogledajte Pirpir: Nerast Krda, az emberben található férgek kis fehérfehérek ostareli derač pozadi sa svinja - devojkom, s jednom pisavom jorkširkom se vuca i kao kolice gura ju u blato!

Pirpir bez stida, svakodnevni je to događaj - golub, vrabac, u živici potucajuća ptica i majušna i ona se pari s drugom cipelicom, zato pravi gnezdo ispod lišća i možda u spomen svojih roditelja grije jaja, muči se zbog potomstva. Divi se njima Kralj Kupina,ipak katkad uživa u pljačci gnezda.

Mi lesz? A zászlóról a fekete gyöngyöt ütögeti korbáccsal mind a porba, csizmaorrával a babai patát kopogósan rúgja: Te ördög, te rút, te fekete száj, te üszökfekete szemkarika, rémes fekete szív, te koslatsz az édes Ilonom után? Én, igenis én, mert szaloncukor illata van nyáron is, ajándék az is! Te gyehennai rút kísértet, megrontod Szedervárat, Szeder-vármegyét, te csöpp antikrisztus!

Al sad, kad stiže na Crvenu Humku sa crnom zastavom, slomljenom granom kupine, na groblju mrtvih životinja ptičje čudo vidi - ali kakvo? Prvo đžbun, obično ružičasto cveta, ukras za devojačke uši, prvo jedan đžbun ali nema lišća, gustim velom od sline gusenice prekriven, crvasto titra taj veo, i u srcu đžbuna ptičje gnezdo: ptica sa zlatnom gušom grije jaja, i što je zeleno, to joj je krilo, dva lista, ali ne odleti, tek katkada kukca grabi sa vela, i već ponovo drema zatvori sitne kapke, retko kad ih otvori, pitomo gleda Kralja Kupinu ko kip posta, kupinom obojeni kip.

Sad suze teku Kralju Kupini.

Nagy László: Szederkirály

Na jedan ritam kuca srebrni veo, toliko az emberben található férgek kis fehérfehérek kukaca, o zvezdano nebo, o Pirpir, kakav je to puni komfor, kakva je ta ptica, kakva ptica! Al on nije zbog ptice došao sa crnom kupina - zastavom tu, na groblje mrtvih životinja: zbog Sekinih Beba konja, na humku naricati, zadnju počast dati, jer jednom kao crkotinu su ga zakopali. Sada zvona zvone:.